Arilje u slikama

 

Da li ćemo iskoristiti rusku šansu?

B92 | 10/08/2014

Da li ćemo iskoristiti rusku šansu?
Prema prvim procenama Srbija bi do kraja godine mogla da zaradi još 180 miliona dolara na izvoz hrane u Rusiju, to bi bio skok od oko 70 odsto u odnosu na 2013.
Proizvođači i izvoznici moraju da iskoriste šansu nastalu uvođenjem ruskih sankcija Zapadu, ali moraju i da znaju da na tržištu u tom zemlji vladaju stroga pravila.

Ministar trgovine Rasim Ljajić poručuje da će svako ko pokuša prevaru biti strogo kažnjen. Trenutno srpske uljare rade sa 50 % kapaciteta, konditorska industrija sa 40, industrija mesa sa 30, a šećerane sa samo 25 odsto kapaciteta. Potpuno je jasno je da Putinove sankcije Zapadu o zabrani uvoza hrane iz tih zemalja mogu znatno da podignu te procente.

Ono što se na ruskom tržištu hrane tražilo da stigne iz Srbije do 7. avgusta, tražiće se i posle tog datuma. Dakle, srpski izvozni meni ne treba i ne može da se menja, ali bi mogao da postane obilniji. U tom slučaju, jedine prepreke mogle bi da budu ograničene količine i kvalitet, zbog nevremena i poplava. Broj jedan među srpskim proizvodima koje Rusija očekuje u većim količinama je jabuka. Do sada smo izvozili oko 70 hiljada tona, a recimo Poljskih jabuka koje su pokrivale čak 54 odsto tržišta tog proizvoda u Rusiji više nema. Tu su i ostalo voće i povrće, čak i smrznuto, zatim suva šljiva, slatkiši svih vrsta, alkohol, sirevi, mleko, goveđe i svinjsko meso, kukuruz.

Potvrda o tome koliko srpskom voćaru može da znači samo odsustvo Poljske u Rusiji može se naći na svakom hektaru.

"Čim u Poljskoj ne rodi dobro to se oseti i na plasman i na cenu kod nas i obrnuto mislim da je ovo dobra šansa da Srbija utvrdi odnose", kaže voćar Ivan Stevanović iz sela Vinča.

Ministar trgovine upozorava na činjenicu da na ruskom tržištu sada važi pravilo četiri ka, tj. traže se kvalitet, kvantitet, kontinuitet i konkurentnost. Vlada neće dozvoliti da neki nemarni ili namerni pojedinac bilo šta od toga ugrozi poručuje Ljajić.

"Mi smo u ponedeljak zakazali sastanak sa glavnim izvoznicima i predstavnicima ministarstva poljoprivrede i carine jer želimo da sprečimo onu situaciju s mesom, želimo da onemogućimo reeksport. Tako nešto nećemo dopustiti i svako ko pokuša biće najstrože kažnjen", kaže Ljajić.

Na to da se ruski potrošač promenio, da je postao zahtevan i izbirljiv upozoravaju i u Privrednoj komori Srbije i nude pomoć.

"Moramo da organizujemo sve moguće sisteme podrške za izvoz koje imamo kako bi kompanijama koje mogu da izvezu u Rusiju pomogli da prođu te silne i brojne procedure koje sada postoje na ruskom tržištu jer je ono mnogo ozbiljnije i mnogo je komplikovanije tamo izvesti robu. Nama se javljaju ruski distributivni lanci i traže da im se obezbede kompanije u Drbiji moramo da budemo ozbiljni i ne smemo da varamo", kaže Željko Sertić predsednik PKS.

Rusija je na uvoz hrane u prošloj godine potrošila neverovatne 42 milijarde dolara. Naspram te cifre srpski deo kolača bio je zanemarljiv - 185 miliona dolara. Stručnjaci upozoravaju da trenutnu poziciju Srbija mora da iskoristi, ali ne na način na koji bi postojeći ugovori i tržišta na koja izvozi bili ugroženi, jer Rusija je, ipak, na listi zemalja u koje šaljemo prehrambene proizvode tek na 4. mestu. Do juna ove godine Srbija je na izvozu u tu zemlju već zaradila 117 miliona dolara, a procena je da bi do kraja 2014.-te ta cifra mogla da bude veća od 300 milona dolara. Hoće li i može li Srbija već u ovoj godini da ostvari rast u izvozu hrane u Rusiju od čitavih 70 odsto?


Kategorije vesti: Biznis