Arilje u slikama

 

Jedemo med u kome nema meda

Blic | 6/09/2014

U prodavnicama i na pijacama prodaju se velike količine meda sumnjivog kvaliteta, napravljenog od kukuruznog sirupa koji nema ukus, aromu i svojstva pravog meda.
Signal za uzbunu mogu da budu i cene koje su apsolutno nerealne

- Pre nekoliko godina je svaka peta tegla meda u Srbiji bila falsifikat, odnosno glukozno fruktozni sirup kome se dodaju enzimi i arome. Danas su opticaju nešto manje količine falsifikovanog meda, ali ga i dalje ima, a kako su ovogodišnji prinosi propali, falsifikatori će iskoristiti priliku da nadomeste nedostatak na tržištu. Najgore od svega je to što potrošači nikako ne mogu da razaznaju pravi med od lažnog - objašnjava pčelar Miroslav Mitić.

On objašnjava da je sumnjiv med koji je neobično kristalno providan, ali da dodavanjem veštačkih boja proizvođači prevazilaze i ovaj problem, pa je bez laboratorijske analize nemoguće biti siguran da li je med koji jedemo stvarno med, ili njegova jeftina kopija.

- Signal za uzbunu mogu da budu i cene koje su apsolutno nerealne. Ako je kilogram meda sada u prodavnicama košta oko 700, 800 dinara, ne može neko da ga nudi za 400 sa troškovima pakovanja, maržom, porezima - kaže Mitić.

Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) objašnjava da već godinama traži od nadležnih da uvedu redovne kontrole meda, ali da su one i dalje neredovne i nedovoljne. Pčelare ljuti i činjenica da se već šest godina u izveštajima inspekcija pojavljuju imena istih firmi koje posle krtake zabrane rada nastavljaju po starom - do naredne kontrole.

- Kukuruzni sirup se masovno koristi kao zaslađivač u industriji i ne može se reći da ima direktno štetno dejstvo na čoveka, mada mnogi lekari sa zapada tvrde da takva vrsta zaslađivača nepovoljno utiče na varenje hrane. Međutim, takav „med“ ne nudi nikakve koristi čoveku, kao što to čini pravi - objašnjava Živadinović.

Pčelari su sve češće suočeni sa ovom pojavom, koja ih obeshrabruje, i sve ređe nude med našem tržištu zbog nelojalne konkurencije koja obara cenu na tržištu ispod proizvođačke cene pravog meda, te svoj med sve više daju za izvoz. Tako građani EU sve više jedu pravi srpski med, a naši građani sve manje imaju mogućnost pravog izbora, ili često posežu za jeftinim proizvodom, koji često uopšte nije med.