Arilje u slikama

 

Utaja poreza

Blic | 6/09/2014

Poreska uprava pokrenula je 417 postupaka protiv građana koji su sakrili imovinu vrednu oko milijardu dinara, potvrđeno je “Blicu”.

Svako ko je pokušao da utaji imovinu, a poreznici su ga otkrili, dužan je da odmah podnese prijavu za otkivenu imovinu i da na nju plaća porez. Čeka ga i prekršajna prijava, uz novčanu kaznu koja iznosi tri odsto vrednosti ukupne imovine koju poseduje, plus 20 odsto vrednosti imovine za koju ne može da dokaže poreklo.

Minimalna kazna za dosad otkrivenu utajenu imovinu biće oko milion dinara.

U poslu kontrole ljudi čija je imovina vrednija od 35 miliona dinara Poreska uprava je tek na početku, ali inspektori računaju da ima oko 10.000 takvih građana.

- Sprovode se kontrole utvrđivanja imovine lica koja su, po saznanju PU, bila u obavezi da podnesu informativnu poresku prijavu, a to nisu učinila u propisanom roku, do 1. januara prošle godine - kažu u Poreskoj upravi i podsećaju da je u zakonom propisanom roku 3.807 građana podnelo prijavu.

Poreznici zasad kontrolišu one za koje se sumnja da nisu ni podneli informativne poreske prijave, ali će, kasnije, kontrolisati i istinitost navoda onih koji su u roku prijavili ono što poseduju.

- Do informacija o postojanju neprijavljene imovine dolazimo na različite načine. Pre svega, to su podaci zvaničnih registara koje uparujemo sa našom bazom. Provere radimo i po prijavama, a često u kontrolu ulazimo i na bazi informacija iz medija. Sve je više onih koji prijavljuju da im je komšija kupio, recimo, novi automobil, a da niko ne zna otkud mu novac za to. U Evropi, a posebno u Americi, ljudi doživljavaju kao građansku dužnost da poreznicima prijave svako trošenje para poznanika i komšija za koje nema logičnog objašnjenja - kaže inspektor PU.

On dodaje da su oni koji nisu podneli informativnu poresku prijavu za imovinu vredniju od 35 miliona dinara, pošto s njima kontaktiraju inspektori, obično iznenađeni.
- Najviše je njih koji, u prvi mah, pričaju da su imovinu nasledili ili podigli kredit. Posle se ispostavlja da je veliki deo njih imovinu stekao od prihoda iz sive zone - objašnjava inspektor.

Unakrsna kontrola neće ispraviti sve nepravde i od svih izvući porez. Poreski prekršaj zastareva posle pet godina. Ukoliko poreznici naslute da je imovine stečena kriminalom, slučaj će preuzeti policija. Zastarelost u tim slučajevima nastupa posle deset godina.

- Ako novac poseduje više od pet godina ili je imovinu kupio pre sedam, osam godina, onda je to zastarelo. Pregled ide četiri-pet godina unazad. Utvrdi se u svakoj godini koliko je obveznik zaradio novca i koliko je imovine stekao. Ako postoji razlika, plaća porez - zaključuje inspektor PU.

Postupak kontrole

  • Zahtev građaninu da se izjasni o poreklu imovine
  • Provera tih podataka i uparivanje podataka sa svim dostupnim bazama
  • U slučaju utvrđivanja prekršaja, građanin mora da podnese poresku prijavu
  • Pokreće se prekršajni postupak

    Novčana kazna

  •  tri odsto ukupne vrednosti imovine građana i 20 odsto vrednosti neprijavljene imovine

Kategorije vesti: Biznis