Arilje u slikama

 

Odluka NBS da podigne referentnu stopu iznuđena

10/06/2012

Odluka Narodne banke Srbije (NBS) da poveća referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na 10 odsto je iznuđena u okviru borbe protiv rastuće inflacije, ali dugoročno nije dobra za privredu, jer će poskupeti kredite i pojačati recesione trendove, ocenili su danas za Tanjug ekonomski stručnjaci.

Profesor beogradske Bankarske akademije Zoran Grubišić je precizirao da je reč o borbi protiv očekivane inflacije u drugom delu godine, a odluka je bila iznuđena neizvesnošću oko formiranja vlade.

Grubišić smatra da takva odluka NBS može uticati na jačanje recesionih pritisaka, jer poskupljuje kredite, što će dodatno pogoditi privredu, ali ukoliko se brzo formira vlada koja će rasteretiti fiskalnu politiku negativna kretanja u domaćoj ekonomiji mogu se izbeći.

On je dodao da se odlukom NBS o povećanju obavezne rezerve povlači deo dinara sa tržišta, a povećanjem učešća dinarskog dela na devizne rezerve, oslobađa oko 200 miliona evra, što će povećati tražnju domaće valute.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubomir Savić se slaže sa ocenom da su mere NBS iznuđene, jer je rast kursa evra izašao iz predviđneih okvira i preti opasnost od inflacije.

"Dugoročna posledica biće povećanje kamata na kredite, koje su u Srbiji i sada visoke, što će dovesti do zaustavljanja privrednih aktivnosti, ali NBS nije tu imala mnogo manevarskog prostora", tvrdi Savić.

Ekonomista Zoran Popov smatra da mera nikako nije odgovarajuća za zemlju koja je, prema njegovim rečima, u dubokoj recesiji i u kojoj su krediti i tako preskupi. Očigledno je želja NBS da jača dinar i smanji inflaciju, što će umanjiti privrednu aktivnost, ističe Popov.

On veruje da će ubuduće "NBS voditi jednu ekonomsku politiku a vlada drugu, jer se ne može očekivati da će vlada pristati na smanjenje penzija i plata u javnom sektoru. Popov smatra da nastavak saradnje sa MMF-om neće mnogo pomoći, jer nije ni do sada.

Popov je podsetio da je privredni oporavak Rusije, Poljske, Brazila i Čilea počeo tek nakon što su te zemlje prekinule saradnju sa MMF-om, dok Japan i Južna Koreja nikad nisu ni sprovodile neoliberalnu politiku koju zagovara Fond, a imale su, u dugom razdoblju, godišnje stope ekonomskog rasta rasta od 7,5 odsto.


Kategorije vesti: Biznis