Arilje u slikama

 

Ipak se najviše kupuje domaće

Novosti | 29/10/2012

U trgovinskim kućama samo jedna trećina namirnica dolazi iz uvoza. Ne postoji precizno istraživanje o udelu domaće robe u prometu, ali grube procene trgovaca pokazuju da je taj odnos kod prehrambenih artikala 70 prema 30, u korist domaćih proizvoda.

Takođe, takav je odnos zastupljenosti i naših poznatih robnih marki, koje se na srpskom tržištu i u domaćinstvima nalaze već godinama, poput kobasica i pašteta iz „Karneksa“, ulja „dijamant“, smokija i bananica iz „Štarka“, „začina C“, „plazme“ keksa, vode „Knjaz Miloš„... 

Ali, kod tehničkih uređaja i kozmetike taj odnos je obrnut.straživanja pokazuju i da je među 30 vodećih brendova u Srbiji 21 domaćeg porekla, i to najviše hrane, brendova poput „frikoma“, „polimarka“, „moje kravice“, „fidelinke“, „somborske fete“, a devet inostranih, gde dominiraju piće, kozmetika i hemijska roba.

Poluprazan novčanik određuju koji će se proizvodi naći na rafovima, pa ne čudi što je sve manje brendiranih proizvoda u ponudi. S druge strane, raste učešće privatne trgovačke robne marke u ponudi velikih supermarketa, jer ima znatno niže cene. Prometnici sve češće nude sopstvene robne marke. Takvi proizvodi su i do 20 odsto jeftiniji od standardne ponude.
Od stranih brendova u Srbiji na prvom mestu je „orbit“, a među prvih deset brendova na listi su plasirani i „milka“ i „koka-kola“. 
Pitanje je šta sada smatramo domaćim proizvodima, kada znamo da su mnoge fabrike u rukama stranih kompanija. Na primer, mlekare u Srbiji su u rukama engleskih, francuskih i hrvatskih firmi, fabrike deterdženta i začina u nemačkoj kompaniji, uljare u hrvatskoj. 
"Ta roba se proizvodi u fabrikama u Srbiji, angažuje se domaća radna snaga, dobavljači, porezi i doprinosi plaćeni su u zemlji. U savremenom svetu pitanje vlasništva se ne postavlja, jer onda Kina ne bi imala takav privredni rast kada bi prodavala svoju robu proizvedenu samo u kompanijama sa domaćim vlasništvom", kaže Dragovan Milićević, ekonomista. 
U Srbiji je zbog niskog životnog standarda cena glavni orijentir za većinu kupaca, pa se ne ostavlja prednost domaćem proizvodu, ili nekom inostranom brendu

Kategorije vesti: Biznis